Veruje se da reč abak potiče od reči Grčke reči abax ili abakon , što znači „tabla za računanje” ili „računaljka”, odnosno Latinske reči abakus.
SuanPan nekad
Nasuprot opštem verovanju, najraniji oblik računaljke ne dolazi iz Kine. Tačnije, izumeli su je Vavilonci oko 3000 p. n. e.,dok je kineski abak za koji danas znamo nastao u doba Rimljana oko 1300. godine nove ere.
Kinezi svrstavaju abakus među svojih pet velikih izuma, pored papira, štamparije, kompasa i baruta, a istoričari navode da su prototipi ove računaljke korišćeni u Kini pre 5000 godina. Drevni kineski matematičari prvo su koristili bambusove štapiće sa brojčanim oznakama, a najstariji sačuvani originalni abakus (od kamene ploče) potiče iz vremena pre 2400 godina.
Prvi opis drevne računaljke nalazi se u spisu „Suanšu điji” (beleška o matematici), koji potiče iz vremena dinastije Istočni Han (25–220. godine). Posle Kine, abakus je osvojio celu Aziju i često doživljavao razne promene.
Abakus je poznat kao preteča modernih računala (digitrona) i računara. Stari kineski abakus je radio po principu 2/5 – svaki red u gornjem delu table imao je po dve kuglice, a u donjem delu redovi su imali po pet kuglica, prilagođeno i za decimalni i za heksadecimalni brojni sistem.
Za razliku od običnih dečijih računaljki, kineskim abakusom bile su moguće aritmetičke operacije, kao što su sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje i kvadratni i kubni koren. Imao je primenu pomagala na časovima matematike u osnovnim školama.
Najpoznatiji tip abaka je kineski SuanPan. 算盤 – doslovni prevod je: plato za brojanje.
SuanPan danas
Dok 253 miliona Kineza svakodnevno surfuje na kompjuteru, najmanje 50 miliona njihovih sunarodnika i dalje upotrebljava drevnu računaljku, koja zauzima centralno mesto u kineskim prodavnicama, odmah pored digitalnih kasa. Vešti trgovci barataju ovom drevnom spravom brže nego kompjuterom.
Učenje na abakusu nalazi se u obaveznom programu na časovima matematike u kineskim osnovnim školama, dok mnoge firme zahtevaju od svojih službenika veštinu brzog računanja na ovoj spravi, a neke domaćice ne odlaze na pijacu bez minijaturnog suanpana.
Pedagozi danas vide u abakusu spravu na kojoj se osnovni matematički pojmovi uče neuporedivo bolje nego uz pomoć olovke i papira, digitrona ili kompjutera. Tvrde da računanje na abakusu „prirodnije aktivira mozak” od serviranih matematičkih operacija na elektronskim računarima. Prema njihovim zapažanjima, učenici kojima je matematika stvarala teškoće brzo su savladavali računske prepreke uz pomoć abakusa. „Bolje se uči ako se aktivira veći broj čula”, tvrde i dodaju: „Abakus je to deci omogućio: dodiruju ga, vide kuglice u pokretu i čuju njihovo kuckanje”.
Abakus se koristi i kao specijalno nastavno sredstvo u učenju slepih, kao i ljudi koji imaju smetnje u motorici. Eksperimenti su pokazali da je većina brzo savladala matematičke operacije na ovoj spravi. Kinesko udruženje za abakus je osnovalo i međunarodni savez u kojem se danas nalazi više od 18 miliona ljubitelja drevne računaljke, najviše iz Japana, SAD, Brazila i Kanade.
Bez obzira na to da li ljudi vide ili su slepi, da li govore kineski, engleski ili srpski, brojevi su svuda isti, a govor drevne računaljke razumljiv je širom sveta. U eri kompjutera abakus stiče novu popularnost i neće, tvrde Kinezi, još u muzej.
